Čarolije ukusa Azije

Stilovi azijske kuhinje mogu biti razbijeni u nekoliko religioznih stilova koje imaju svoj drevni koren u narodu i kulturi na tim područjima. Zbog svoje raznolikosti u biljnom, životinjskom i klimatskom pogledu ovaj kontinent ima veoma raznobraznu kuhinju. Sa pumo egzotičnih i interesantnih ukusa. Pošto je Azija postojbina začina, u procesu pripremanja hrane koriste se veoma velike kolicine razlicitih začina.

U  Velikoj Briteniji, termin „azijska kuhinja“ označava celokupnu azijsku kuhinju. Dok se u Sjedinjenoj Americi i Ausrtraliji odnosi na istočnoazijske ( kinesku, japansk, korejansku) i jugoistočnu kuhinju Azije. Kod nas se pod azijskom kuhinjom uglavnom asocira na kinesku kuhinju.

 

Azijska kuhinja se po reonima deli na sledeće kuhinje:

     1.     Centralna Azija- kazahstanska, kirgistanska, tadžikistanska, turkmeninstanska i uzbekistanska kuhinja

     2.     Istočna Azija-kineska kuhinja (honkong, maku, tibetska, hinhjang), japanska (okinava), koreanska, tajvanska i mongolska kuhinja

     3.     Severna Azija – ruska kuhinja

     4.     Juzna Azija- avganistanska, butanska, indijska (andska, arunalska, bengalska, goanska, guđaratska, tamilska, kašmirska, pandžabi...), malajska, nepalska, pakistanska (sindi kuhinja),šri-lanka kuhinje

 

     5.     Jugoistočna Azija-burmanska, filipinska, indoneziska, kambodža, laos, maleazijska ,peranakan, singapurska, tajlandska, vjetnamska kuninja

 

     6.     Zapadna Azija- jermenska, azejberdžanska, bahranska, kiparska, gruzijska, kurtska, kuvajtska, livanska (asirska, iranska, izraelska, libanska, palestinska, sirijska), saudisko-arabijska, turska (jemenska) kuhija

     7.     U Azijsku kunjinju još se ubraja kavkavska, arapsaka kuhinja Persiskog zaliva, i fuzija razlicitih kuhinja (to jest spoj dve ili vise kuhinja u odredenoj oblasti).

Azijska kuhinja je jedna od najraznobraznijih kuhinja sveta. Toliko je različita, da kada se ide od severa ka jugu ili od istoka ka zapadu nema ni malo sličnosti u ukusima i izgledu hrane. Stilovi pripremanja su takonje veoma različiti. Na primer, jela u Rusiji, se pripremaju na veoma sličan način kao i kod nas. Na suncokretovom ulju. Ali ima i nekih delova Rusije gde se hrana priprema na kukuruznom ili renicinom ulju. U Kini se uglavnom koristi susamovo ulje. U Kazahstanu, Kirgistanu i Uzbekistanu se priprema na ovčjem loju. U Indiji na prečišćenom puteru koji se zove gii ili kokosovoj ulju (mast)... 

     Pošto je Azija "kraljica"začina, ne može se ne spomenuti koji se začini koriste. Ako bi pitali koji se koriste? Odgovor je svi!

     Tako na primer. U Rusiji se najviše koristi peršum, mirođija i kinza
( lišće korijandera). 
Kineska kuhinja je ne zamenjiva bez čilija, soja sosa, svežeg đumbira, glutanim-natrija ( zovu ga još i kristaliki). Ne zamenjiv začin Japana je vasabi i marinirani đumbir. Indiju slobodno možemo da nazovemo postojbinom začina. To je takvo izobile kojeg nema nigde na svetu. Kari, kardamon, kurkuma, limunova trava, cimet, čili, anis i mnogi drugi, su svakodnevno na trpezi. Dunganska kuhinja ( koja pripada kineskoj kuhinji ) ne može se zamisliti bez huadžo začina. To je jedna specifična vrsta smesa začina koja se koristi za jelo od teska koje se zove lagman. 
U Kazahstanu i Kirgistanu se najvešće koriste džando 
( to je vrsta boranije kod koje mahuna može da naraste  
do jednog metra)  i džusaji
( podseća po ukusu i izgledu na lišće mladog belog luka). Ako pogledamo gruzinsku kuhiju ona ima svoje aromatne začine. To su 
više neke vrste smesa. Tako postoji smeza za začinjavanje od mlevene, sušene vinove loze. Šafran je jedan od ne zamenjivih začina u Iranu i Avganistanu. 

Jela u Kini mogu biti slatka, kisela, ljuta ili gorka. Ili sve to moze biti u jednom jelu. Ona su jarkih boja, crvena ili neke druge boje. Sa puno povrća, koje se obično seče na krupnije komade i ono je hrskavo. Ne mogu a da ne spomenem pekinsku patku, koja je širom sveta veoma poznata i popularna, kada već govorim o Kini.

 Dok u Japanu se uglavnom jede sveža riba i pirinač. Koriste se i alge i razni morski plodovi. U Indoneziji jedu se i neke vrste insekata i uglavnom riba i škampi. U Kazahstanu praznik ne može da se zamisli bez konjskog mesa, kumisa ( napitak od kobiljeg mleka) i šurbata ( napitak od mleka kamile ). Indijska kunjiha je toliko živopisna i različita. Svaka regija ima svoju specifiku. Neki narodi ne jedu meso, i oglavnom su vegeterijanci. Ima gde se jede samo riba. Od mesa jede se meso ptica, piletina i pačetima. Za induse krava je sveta životinja tako da se ne konzumira govedina ili teletina. 

U Izraelu se nikada ne konzumira mleko zajedno sa mesom. A ne zaobilazno jelo na trpezi je humus. Koji se priprema od leblebije. Ne mogu a da ne spomenem Kavkaz. Na Kavkazu se pripremaju   šašljiki. To je postojbina svih šašlika i kababa. Pripremaju ih uglavnom od svijetine, jagnjetine, piletine, povrća (paradajza, paprike i patlidžana) i ribe. Meso se uvek marinira u specjalnim marinadama. Svaka vrsta mesa ima svoju marinadu. Ruska kuhinja i uvek poznata ovsena kaša za doručak. Tu su i nezaboravni kavijar, varenike i sibirski peljmeni ( testo punjeno mlevenim mesom, krompirom ili nekim drugim namirnicama, a zatim kuvano), blinčike, sirniki...

O azijskoj kuhinji može se pisati jako mnogo. Jer je to jedno neiscrpno bogatstvo mešavine ukusa, tradicije, religije, klime!.. Ovo što je ovde napisano je samo jedan jako mali deo sveta Azije. Rečima se ne može opisati. Aziju treba doživeti i osetiti!