недеља, 24. новембар 2013.

Tipovi treninga i obuke u gastronomiji


Postoji mnogo vrsta treninga. Svaki ima svoje prednosti i slabosti. Metode treninga koje slede su izabrane kao odgovarajuće treningu povećanja totalnog kvaliteta u kuhinjskom okruženju. Navedene su tako da svaka može biti evaluirana relativno odgovaranju trening misiji.

1.
Razgovor o poslu
Govor šefa supervizora sa ograničenim mogućnostima za otvorenu diskusiju.
Prednosti

Jasna i direktna metoda prezentacije.

Dobro za veće grupe.

Materijal može biti unapred dostavljen svakom učesniku radi pomoći sa pripremom.

Šef supervizor ima kontrolu nad vremenom.

Jeftin metod treninga.

Malo ili nimalo potrebnog pribora.
Slabosti - mane

Informacija nije lako asimilirana. (nije lako prilagoditi prezentaciju novih informacija svekonačno i pojedinačno)

Obraća se samo jednom čulu (sluh); tako da može doći do preopterećenja polaznika.

Grupi može lako biti dosadno, tj. da izgubi zainteresovanost.

Teško je oceniti da li je vaša „poruka“ shvaćena i prihvaćena od strane tima.

Teško je odmeriti tempo učenja svakog člana tima i uskladiti se sa brzinom predavanja.


2.
Sastanci tima (grupne diskusije)
Govor šefa supervizora sa punim učešćem i participacijom tima. Uvek traži vođstvo. Naročito korisno za timove sa različitim nivoima iskustava.
Prednosti

Dobro za mali broj ljudi i grupe.

Svi članovi tima imaju mogućnosti da prezentuju sopstvene ideje i mišljenje.

Više ideja može biti generisano.

Dobro za principe totalnog kvaliteta.

Propusti u kvalitetu mogu biti identifikovani.

Efektivno za stalna poboljšanja u okviru organizacije sektora hrane
Slabosti - mane

Ponekada se tim može udaljiti od subjekta o kome je reč, zadate teme.

Šef supervizor može biti ne iskusan u usmeravanju ili vođenju diskusija.

Mogućnost pojave jedne snažne individue koja će dominirati sastankom.


3.
Igra uloga
Osmisliti realističnu situaciju u kojoj će članovi tima uzeti uloge specifičnih ličnosti u datoj situaciji. Njihove akcije zavise od datih im uloga. Naglašavanje nije na rešavanju problema. Igra uloga se poziva na učesnikove sposobnosti i znanje i primorava ga da teoriju primeni u praksi. Svrsishodno za trening svesnosti stavova.
Prednosti

Poželjno je i dobro ako je situacija slična trenutnoj radnoj situaciji.

Članovi tima dobijaju povratnu vezu koja im daje samopouzdanje.

Dobro je za interpersonalne veštine.

Uči članove tima kako da reaguju u stvarnim životnim situacijama.

Može biti upotrebljen da naznači osetljive teme kao što je lična higijena i/ili slabe interpersonalne navike.
Slabosti – mane

Članovi tima nisu glumci.

Ponekad igranje – Podeljivanje uloga nije uzeto za ozbiljno.

Neke situacije ne mogu biti implementirane u igru uloga.

Nekontrolisano igranje uloge neće dovesti do rezultata.

Traži da i pravilne i ne pravilne metode igranja uloga budu opisane.


4.
Demonstracije
Pri demonstraciji treninga treba koristiti savremenu opremu ili opremu sa kojom će polaznici raditi to je najefektivniji metod za instrukciju kulinarskih manipulativnih veština. Neophodno je maksimalno koristiti polaznikovoa čula, radi jačeg utiska i izoštravanja istih.
Prednosti

Ima veliki vizuelni uticaj.

Instrukcije je moguće sastaviti korak po korak.

Demonstracija osigurava da će instrukcija biti data u sekvencama.

Teški zadaci mogu biti pokazani u lakim koracima.

Upotrebiti prirodnu naklonost imitaciji.

Daje bolje rezultate ako joj prethodi zadata studija i proučavanje.
Slabosti - mane

Odgovara relativno malim grupama.

Potrebno je puno pripremanja.

Koraci su često prebrzi.

Polaznici često više posmatraju demonstratora nego demonstraciju.

Ovaj metod treba izbegavati, osim ako nije izdvojeno dovoljno vremena za pripremu.


5.
Studije slučaja
Ovo je pisana narativna deskripcija realne situacije sa kojom se suočavaju šefovi. Od članova tima se traži da predlože jednu ili više odgovarajućih solucija i/ili donesu odgovarajuću odluku.
Prednosti

Individualni slučajevi mogu biti veoma interesantni

Uključuje članove tima u puno diskusija i interakcija jer nema apsolutnog rešenja.

Razvija veštinu kuhinjskog tima da komunicira i podstiče aktivno učestvovanje.

Razvija sposobnost da se analiziraju faktori koji utiču na donošenje odluka.
Slabosti - mane

Spora metoda treninga.

Često je teško odabrati odgovarajuće slučajeve za analizu za dati trening problem.

Traži visoki nivo stručnosti kako od šefa supervizora tako i od članova tima.

Može ponekad biti dosadan nekim članovima tima.


6.
Pripravnički trening i obuka
Šefovi pripravnici rade pod nadzorom veštih šefova. Oni se kreću kroz sva kuhinjska odeljenja po planiranom sekvencijalnom načinu. Po Američkoj Kulinarskoj Federaciji, „učenik (šef) odradi 6000 sati treninga na poslu kao i teorijskih kurseva, uobičajeno tokom trogodišnjeg perioda“, koliko traje pripravnički staž za šefa.
U Francuskoj se polaže za licencu posle određenog staža provedenog u kuhinji (5 – 7 godina).
Prednosti

Razvija kulinarske veštine uz posao.

Promoviše razumevanje trenutno potrebnih radnih veština.

Može da uključi prošireni trening tokom više godina.
Slabosti - mane

Traje puno vremena.

Promene šefa mentora mogu u mnogome da utiču na kontinuitet učenja, zajedno sa kvalitetom/kvantitetom razvoja veština.


7.
Trening u toku posla
Trening u toku posla ima svojih prednosti i slabosti. On je uvek konkretan, realan i ostavlja upečatljiv utisak. Ponekad može da izazove stres, strah i nesigurnost koja se kasnije teško leči.
Prednosti

Može biti individualizovan da odgovara mogućnostima učenja individue.

Sprovodi se na poslu upotrebljavajući trenutne radne situacije sa kojima se kuhinjsko osoblje susreće. Daje trenutnu uključenost u posao novom članu tima.

Integriše novog člana u tim.
Slabosti -mane

Potrebna je dobra doza pripremanja i aplikacije od strane šefa supervizora.

Raspoređivanje treninga u toku posla mora biti planirano, zatim zabeleženo.

Nisu sve veštine zastupljene u jednoj ustanovi.



Istorija italijanske kuhinje



Stari Rimljani su imali tri obroka dnevno. Za doručak (ientaculum) jeli su hleb i voće, a za ručak (prandium) salatu, hleb natopljen u mleku ili vinu i opet voće. Glavni i najbogatiji obed u toku dana bila je večera (cena). Kako je izgledala prosečna večera svedoči duhovit epigram rimskog pesnika Marka Valerija Marcijala (40-104 ): "Šta god da dođe na sto, ti uzimaš sa svih strana: Bradavice sa krmačina vimena i svinjska rebarca, i poljsku pticu rasečenu na dvoje, i štuku celu, i parče murina, i kokošiji batak, i goluba u umaku od krupno mlevenog brašna. Sakriješ ti to u svoju masnu maramicu i daš svom slugi da odnese kući. Mi smo ostali zavaljeni oko stola, opušteni, nesmotreni. Ako imaš i malo stida, Cecilijane, vrati moju hranu. Nisam te zvao na večeru i sutra!"


Garum (garum) i likvamen (liquamen), najpoznatiji rimski sosovi, pravili su se od fermentiranih ribljih iznutrica. Ove umake od ribljih iznutrica, koje su morale da odstoje i po nekoliko meseci, proizvodile su posebne radionice u Pompeji, Antibi i Leptis Magni. Danas se u pripremi ovih umaka po starim rimskim receptima koristi marinada ili samo obična morska so u kojoj se čuvaju inćuni.


U pripremanju hrane Rimljanima su neki sastojci bili veoma bitni. To su karenum, defritum, levistikum, pasum, satureja, silfijum, te divlja nana. Karenum (caroenum) je kuvana šira, odnosno mlado vino, koje se kuva dok ne ispari pola tečnosti. Defritum (defritum) je gusti sirup od smokava, ili šira kuvana dok ne ostane samo trećina tečnosti. Levistikum (levisticum officinale) je štitasta biljka koja ima žućkasti cvet. Njeno osušeno korenje, koje podseđa na celer, koristilo se kao začin. Pasum (passum) je vrlo sladak vinski sok koji se takođe dobijao kuvanjem šire i bio je veoma gust. Satureja (Satureia hortensis) ima ljubicasti ili beli cvet i raste u juznoj Evropi. Korišćen je kao začin posebno za jela s pasuljem. Silfijum (silphium ili ferula asa foetida) se kristio kao zamena za crni i beli luk, a poznat je po izuzetno jakom ukusu i mirisu. U Indijskoj kuhinji ovaj začin se zove hing.




Najistaknutije ime anticke gastronomije bio je Mrko Gavije Apik koji je živeo u vreme vladavine cara Tiberija u I veku nove ere i bio poznat po kulinarskim veštinama i gozbama koje je priređivao u čast svojih prijatelja. On je pisac prvog antičkog kuvara "O kulinarskom umecu" (De Re Cocinaria). Osim velike knjige recepata, Apik je napisao i kuvar koji se posebno bavi pripremom raznih umaka za egzotična jela u kojima je on ušivao. 



U vreme procvata francuske kuhinje najpoznatiji kuvari Francuske bili su poreklom Italijani. Oni su imali običaj da nakon završetka gozbi ostatke hrane ređaju na testo i pečeno služe posluzi u kuhinji. Tako je nastala PIZZA