Гастрономија је одувек мамила људе јер је она свакодневмо у додиру са нама од најранијих дана човечанства.Савремени свет се суочава са проблемом исхране из различитих разлога. Један
је проблем глад, други економски профит, трећи здравље. Неки посматрају значaj исхране кроз радну способност људи. У сваком случају, сви ти разлози су условили
да гастрономија постане значајна научна дисциплина.
Упркос доменима гастрономије као науке, велика већина света се и даље
храни неправилно, јер су навике у исхрани далеко више укорењене од научних
чињеница. Ту лежи један од значајних момената са којим се сукобљава
гастрономија.
Човек је одувек тежио и дан-данас тежи да што боље упозна природу и
могућности које нам она пружа. Природа је огроман и непресушан извор хране,
мада је недовољно искоришћена. Главни разлог за ово су незнање и укорењене
навике у исхрани, предрасуде, страх и гадљивост. Укорењене навике често доводе
до неправилне исхране, иста ствар је и са предрасудама. Све ово је утицало да се
многе биљне и животињске врсте не једу. Страх, гадљивост и предрасуде су
однеле више живота него светски ратови. Због свега овога, гастрономија има
специфичан учинак да мења навике, разобличава предрасуде и да значајно
неискоришћено богатство природе приближи човеку. Људи су једина бића за која
се може рећи да су стекла апсолутну власт над производњом хране и не само
производњом, него и конзервисањем и чувањем хране на дужи период, захваљући
гастрономији и другим наукама.
Без потпуног овладавања, како над могућношћу производње разноврсне хране,
тако и над могућношћу производње великих количина хране, човечанство се не
би умножило у многољудне народе. Гастрономија је значајно допринела
проширењу извора средстава за живот.
Са друге стране, глобализација економије и осталих страна људског живота,
која је обележила крај двадесетог века и почетак трећег миленијума и која је
условљена развојем информационих технологија и свих облика комуникација, као
и данашње тенденције у економском и политичком развоју, имају за последицу
поларизацију друштва. Јаз између развијених и богатих земаља, са једне стране, и
средње или мало развијених и сиромашних, са друге стране, расте, што неизбежно
утиће на производњу хране и на исхрану у свету. Човечанство се суочава са
тешким проблемима. У грађанској идеологији долази до пуног оживљавања
Малтузијанске теорије, у којој се излаз из кризе тражи у контроли рађања у
неразвијеним земљама и земљама у развоју, као да људски живот у сиромашним
земљама представља мању вредност него у богатим земљама. Злоупотреба
гастрономије кроз исхрану становништва у свету је све већа. Декларација
Европске уније прецизно наводи који се колоранти, конзерванси, емулзирајући,
стабилизујући, згушњавајући и желирајући производи могу додавати ради
побољшања својства производа на њиховој територији. Те исте земље отварају
своје фирме у земљама у развоју где производе храну са забрањеним агенсима и
дистрибуирају је по нижим ценама у околним земљама. Развијене земље које
претендују ка доминацији света путем хране и генетски модификованих
производа, знатно утичу на популацију у свету, на здравље становништва и селективно уништавање. Тај “нови светски поредак” злоупотребљава
гастрономију и путем ње управља судбинама народа директно или индиректно.
Хуманитана помоћ у храни великим делом представља чишћење магацина.
Можемо са правом поставити питање: да ли је на помолу нова врста
гастрономије – морбидна политичка гастрономија?
Технолошки напредак друштва и развој природних наука такође имају своје
позитивне и негативне последице за гастрономију. Савремена гастрономија се
обогатила користећи достигнућа наука које се баве проучавањем хранљивих
састојака животних намирница, корисних и штетних комбинација хране. Нове
технологије у пољопривреди обезбедиле су стабилно снабдевање становништва
храном, док су нове технологије у кухињи елиминисале многе тешке послове у
припремању хране. Са друге стране, храна савременог човека која је прошла кроз
нове начине узгоја и гастрономске обраде, често губи и на квалитету, и на укусу, а
неретко штети здрављу.
Захваљујући широкој мрежи ресторана брзе хране свет се суочава са
унификацијом исхране, пре свега, исхране млађе генерације, и мењањем свести и
гастро навика. Често се говори о штети оваквог начина исхране по здравље, али ту
има и других мана: овај начин исхране прелази у навику, и на тај начин
доприноси забораву кулинарских вештина, кулинарских корена и традиција.
Нема коментара:
Постави коментар