Putevi i istorija rođenja čokolade

Čokolada, omiljena poslastica od davnima koja je veoma popularna danac u svim narodima sveta! Putevi čokolade počinju još od drevnih vremena i povezani su sa istorijom mnogih naroda i nestalih civilizacija.

Drvo kakao potiče iz tropske prašume donje Amazone, gde uspeva u poluseni viših stabala, zaštićen od sunca i vetra. Danas se uzgaja na plantažama širom tropskog pojasa; gotovo 60% svetske proizvodnje potiče sa plantaža Obale Slonovače i  Gane. 

Prve plantaže kakao zasadio još Hernán Cortés početkom 16.p.n.e. u karipskom je krugu, uspostavivši Španski monopol na uzgoj.Uprkos strogom nadzoru, u 17.stoljeću su Nizozemci uspeli prokrijumčariti semenke u svoje kolonije na Sumatri i Javi, odakle se kakao posle proširio u Indoneziju i na Filipine.

Praline

 Mlado stablo kakao tek u dobu od tri godine počinje davati plodove, koji idućih 20-25 godina dozrevaju svakih pet meseci. Veliki plodovi intenzivno žute ili crvene boje, pomalo nalik na papaju rastu direktno iz debla. Svaki sadrži oko 40-50 zrna, uronjenih u meku belu pulpu. Kada se plodovi sa debla odseku mačetom i prepolove, izvade se zrna, zamotaju u pulpu i bananino lišće te tako umotana, fermentiraju oko mesec dana. Posle fermentacije kakao se po selima suši sledećih 7-10 dana na suncu. U Gani na bambusovim prostirkama izdignutim od zemlje na visokim potpornjima, a u Obali Slonovače na betonu.

Ubrzo nakon berbe, na mestu gde je odrezan plod izbiju novi beli cvetovi i novi petomesečni ciklus zrenja započinje. Zabeležena istorija čokolade otpočela je pre oko 3000 godina u tropskim predelima Srednje i Južne Amerike. Pretpostavlja se da su prvi uzgajivači kakao bili Olmeci, jedna od najstarijih kultura Srednje Amerike. O njima ne znamo mnogo, ali je u njihovom jeziku postojala riječ kakao (kah KOW). Nakon propasti olmečke civilizacije, na području od Yucatana do Gvatemale u 4.st.AD utemeljena je država Maya. Iz toga vremena sačuvan je najraniji arheološki ostatak kakaa. Maye su stablo kakaa nazivali jednostavno "drvo" – cacahuaquchtl. Smatrali su da ono pripada svetu bogova i da su njegovi plodovi dar boga čovjeku. 

Začini u proizvodnji čokolad

U četiri sačuvana mayanska kodeksa zabeleženi su mnogi rituali u kojima se zajedno s bogovima pojavljuju plodovi kakaovca. Maye, kao i ostali srednjoamerički narodi, čokoladu nisu jeli, nego pili. Od njih potiče penušavi gorki napitak sa kojim su se susreli Španci kad su se iskrcali u Novom Svetu.Napitak se pripremao tako da se zrna kakaa melju kamenim valjkom manom, na metateu, posebnom stolu od vulkanskog kamena, a potom se dobijena pasta mešala sa vodom, kukuruznim brašnom, čili papričicama i raznim drugim začinima.U kodeksima se opisuje nekoliko vrsta čokoladnog napitka, od kašastog do sasvim retkog, ali morao je biti penast i začinjen. Pio se nezaslađen, začinjen vanilom i čili-paprikom, sa debelim slojem guste pene dobijene višekratnim prelijevanjem iz jedne posude u drugu.

Nakon propasti Maya u 9.st.AD, njihovo područje su naselili Tolteci, a za njima Azteci koji su se proširili iz Meksika. Prema toltečkoj legendi, kakao je ljudima dao sveti kralj Quetzalcoatl koji je zbog toga bio kažnjen od bogova. Azteci su u čokoladi videli izvor spiritualne mudrosti, energije i pojačane seksualne moći.

Govorilo se da je car Montezuma pio pedeset šoljica dnevno. Pri verskim obredima, u čokoladu su osim začina dodavali i achiote, seme annatto drveta, od čega je napitak poprimio krvavo crvenu boju.

Još iz aztečkog vremena čokolada je služila za jačanje vojnika. Za vreme ratova, vojnici su dobijali redovne porcije čokolade. 

Posle je i u Europi čokolada postala omiljena namirnica na bojištu. Napoleon je navodno ispijao u velikim količinama, a od prvog svetskog rata do danas pločice su čokolade deo provijanta američkih vojnika. Kakao je u aztečkoj državi osim za piće služio i kao platežno sredstvo: rob se mogao kupiti za sto zrna, zec ili usluga prostitutke za deset, a bundeva je koštala četiri. U aztečkoj državi kakaom se plaćao porez: zabeleženo je da je pokrajina Cihnatlan plaćala kralju dva puta godišnje po 800 cargas (1 carga = 24 000 zrna).

Prvi Europljanin koji je okusio kakao bio je Kolumbo, prilikom svog četvrtog putovanja u Novi svet. Legenda kaže da su mu 1502. stanovnici otoka Guanaya u Hondurasu ponudili šoljicu čokolade, ali njemu se gorki napitak uopšte nije dopao. U brodski dnevnik je zapisao da je od plemenskog poglavice na poklon dobio velike bademe koje domoroci koriste kao novac i pripremaju za piće, ali vrednost toga poklona zapravo nije shvatio.